VINOVA LOZA

Lara je kompaktno i veliko drvo oraha sa glatkom, sivom korom i tamnozelenim mirisnim lišćem. Otporna je sorta na bolesti, samooplodna je i daje krupne orašaste plodove kao mlada biljka u svojoj 3-4 godini starosti. Kremasti, svetlosmeđi orasi rađaju početkom do sredine jeseni. Mogu se ubrati zeleni za kišeljenje ili se mogu ostaviti do jeseni da se osuše i tako čuvaju. Naraste do 12 m, ali se može orezati da bude niža. Kratke, zelenkaste mace pojavljuju se u kasno proleće do ranog leta, privlačeći rane oprašivače. Raste kako na osunčanom mestu tako i u delimičnoj senci, na zaštićenom mestu od vetra i mraza. Širenje krošnje može dostići i do 8 m ako se ne orezuje.

Najbolje vreme za sadnju je od sredine februara do sredine maja (prolećna sadnja), sredina septembra do kraja novembra (jesenja sadnja). Cvetanje je od sredine marta do kraja maja. Berba se vrši od sredine avgusta do kraja novembra.

Ribijer je sorta koja je stvorena u Francuskoj. U prevodu sa francuskog ribijer znači crno veliko a zovu ga još i Gros Noir. Zrna su krupna,veoma crne boje,okrugla i čvrste kože. Treba ga brati kada je sasvim zrelo i tada mu je boja prelazi u crnoljubičastu. Ima blago sladak ukus.

Sadnice vinove loze, Kardinal je stona sorta grozđa i stvorena je u Kaliforniji (SAD). Drugih sinonima nema. Veoma je zastupljena u svim vinogradima Srbije. Odlikuje se veoma bujnim čokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kišni period. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokožicom ljubičastocrvene boje. Grozd je veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i više. Veoma je prinosna sorta. Prinos grožđa varira od 20. 000-25.000 kg/ha. Rezidba se izvodi kratko ili mešovito pri čemu se ostavljaju lukovi od 8 okaca, a kondiri za zamenu od 2 okca. Prema plamenjači veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje. Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte. Grožđe sazreva veoma rano. Vreme zrenja je polovina avgusta meseca. Šira sadrži 14-18% šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Podloga na kojoj se kalemi Kardinal je Kober 5BB.

Stvorena je ukrštanjem sorti Muskat hamburg i Afuz-ali. Priznata je 1979. godine. Selekcionari su L. Avramov, M. Jovanović i A. Jurčević.

Čokot je bujan. Cvet je morfološki i funkcionalno hermafroditan. Grozd je veliki, valjkasto-kupast, razgranat, srednje zbijen, mase 350–400 g. Bobica je velika, ovalna, tamnocrvene boje, sa obilnim pepeljkom.

Grožđe sazreva krajem III i početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 18.000 do 20.000 kg/ha. Srednje je otporna na plamenjaču i pepelnicu, a veoma otporna na sivu plesan. Ima dobru otpornost na niske zimske temperature.

Šira zrelog grožđa sadrži 18–20% šećera i 5–7 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za jelo sa blagim muskatnim ukusom.

Lasta je naša domaca, stona sorta stvorena na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Lasta je za sortu priznata 1991.god.

Čokot je srednje bujnosti. Razvija veći broj zaperaka koje redovno treba uklanjati ili prekraćivati. Ima petodelan list. Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su krupne, ovalne, ujednačene po veličini, zelenkasto žute, čvrste, hrskavičava. Grožđe na čokotu može da se čuva dugo, pri čemu nakuplja mnogo šećera i zadržava finu svežinu. Grožde se dobro transportuje.

Lasta je otporna na peronosporu ili sivu plesan, ali je osetljiva na pepelnicu. Takođe je osetljiva i na mrazeve i sušu. Lasta je visoko kvalitetna stona sorta dobrih proizvodnih i organoleptičkih svojstava. Pogodna je za integralnu proizvodnju stonog grožda. Takođe je pogodna za gajenje na manjim površinama i okućnicama.

Vinova loza stone sorte Rubel stvorena je u Francuskoj. Zrna su krupna, veoma crne boje, okrugla i čvrste kože. Treba ga brati kada je sasvim zrelo i tada mu je boja prelazi u crnoljubičastu. Ima blago sladak ukus.

Vreme zrenja je krajem Oktobra.

Vinova loza Prokupac spada u autohtone sorte crnog grožđa koja je bila zapostavljena ali se ponovo vraća u žižu javnosti. Od nje se pravi skupo i prestižno vino svetskog glasa. Po nekim izvorima, ova sorta gajila se i u vreme Cara Lazara. Grozd je srednje krupan, srednje zbijen, valjkast. U zavisnosti od varijeteta, dostiže od 150 do 300 grama. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamno plave boje pokožice, sa obilnim pepeljkom, sočna, bez izraženog mirisa i prijatnog je ukusa.

Grožđe loznog kalema Prokupac sazreva vrlo pozno. Dobre je otpornosti na sivu plesan, a osrednje na plamenjaču i pepelnicu.

Podloga: Kober 5BB.

Vreme zrenja: početkom oktobra.

Moldavija ili Moldava je kvalitetna i vrlo rodna sorta stonog grožđa. Sazreva krajem septembra meseca.

Čokoti su puni krupnih, rastresitih grozdova. Bobice su velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom. Pulpa je mesnato sočna, neutralnog ukusa.

Grozdovi se dugo mogu očuvati na čokotu, dobro podnosi transport i dobro se čuva u hladnjači. Dobre je otpornosti na prouzrokovače gljivičnih oboljenja, pa se može gajiti i bez zaštite. Iz istog razloga je pogodna za organsku proizvodnju.